SOLDO MEDICINA: KOMPLETNA DIJAGNOSTIKA NA JEDNOM MESTU
U SUSRET VAŠIM ŽELJAMA I MOGUĆNOSTIMA
BUDITE U TOKU SA VESTIMA IZ SVETA MEDICINE

MESEČNI POPUSTI NA PREGLEDE I DIJAGNOSTIKU

MESEČNI POPUSTI NA PREGLEDE I DIJAGNOSTIKU. Tokom godine SOLDO MEDICINA daje posebne popuste za određene vrste specijalističkih pregleda i dijagnostičke procedure. O tim akcijama i popustima zainteresovani se mogu informisati na sajtu i fejsbuk stranici SOLDO MEDICINE, ili u štampanim medijima u kojima se najavljuje početak akcije i vreme njenog trajanja.

SKENER – AKCIJA 5.000 din po jednoj regiji

Snimanja CT spiralnim skenerom, bez čekanja: snimanje,

opis rezultata i razgovor sa specijalistom, sve u jednom dolasku.

 

NAJPOVOLJNIJE CENE U GRADU!

 

REGIJE: GLAVA, GRUDNI KOŠ, TRBUH, MALA KARLICA, KIČMA…

 

Tumačenje nalaza rade radiolozi sa bogatim iskustvom.

Snimanje možete zakazati na tel:

011 644 1206
062 244 100

ili mailom: soldomedicina@gmail.com

 

UROĐENO IŠČAŠENJE KUKOVA KOD DECE

 

Prim. dr. sci. Ljubomir S. Georgijević, spec. za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

 

 

Ono što novi roditelji treba da znaju je da se dete treba pustiti u položaj za koji je spremno – nemojte mu “pomagati” da sedne, ali još više, nikako mu nemojte pomagati da stoji ili hoda. Nemojte na silu dete postavljati u položaje koji se Vama čine pogodnim.

 

Morate znati da vaše norođenče već ima zadati “program” koja mora da odradi u  prvih par meseci, pa sve do kraja prve godine života. Nemojte ga ometati u tom programu jer ćete mu naneti neko zlo (iako bez vaše volje ili želje za tim).  Na primer, ne zahtevajte od vaše bebe da leži na leđima i kao pravi “penzioner” mirno leži i trpi pokrivač do brade. Pogledajte vaše novorođenče, kada je postavljeno na podlogu gde ga prepovijate ono će odmah saviti donje ekstremitete u punu fleksiju (saviće noge). Zašto? Dva mišića iliopsoas-a koji se pripajaju na zadnjem delu trbuha u lumbalnoj regiji pa preko pubične kosti izlaze iz trbušne regije spuštajući se na butne kosti i odmah ispod vrata butne kosti pripajaju se na malom trohanteru.

Dok su ljudi bili četvoronožci (kvadripodi), tetivni deo ovih mišića je padao koso direktno na pripoj i sližili su za postaljanje nogu u abdukcijui i spoljašnju rotaciju (kao kada pas vrhi malu nuždu uz drvo ili već gde mu je zgodno). Ta funkcija je sada kod čoveka potpuno isključena. Sada je zadatak novorođenčeta da istegne i produži tetive oba ova mišića koji sada prelaze preko pubičnih kostiju i njihov put je mnogo duži. Zbog toga vaše novorođenče nije u stanju da spusti oba donja ekstremiteta (noge) do podloge, već one ostaju blago savijene u kolenima i kukovima. U isto vreme kod vaše novorođenčeta ne postoji krivina u lumbalnom delu kičme. Istezanje ova dva mišića je preduslov za uspravni hod. Kako neće moći da izduže tetive ovih mišića u potpunosti, doći će do pomeranja lumbalnog dela kičme napred, čime se stvara nama dobro poznata lumbalna lordoza, dalje učestvujući u nama dobro poznatoj konfiguraciji kičmenog stuba  u dvostruko “S” koje nam pored ostalog koristi za amortizaciju pri hodu na dve noge da ne bismo pri svakom koraku dobijali potres mozga.

Obucite vaše novorođenče tako kako se i vi oblačite prema godišnjem dobu i vremenskim prilikama.

Naročito je važno da mu oslobodite donje ekstremiteta, noge, da se mogu slobodno kretati. Zašto je to važno? Pokret u zglobu kuka, kao i svim drugim zglobovima, je u funkciji ishrane hrskavica. Bili smo četvoronošci (kako smo već poomenuli) i naši kukovi su zauzimali položaj kao i kod drugih sisara ili četvoronožaca, deo čašice koji se nalazi iznad glave butne kosti je najrazvijeniji deo čašice jer preuzima sav teret pri osloncu. Svi sisari nisu menjali stav, samo je čovek nakon višemilenijumskih težnji uspeo da se uspravi i promeni funkcije ekstremiteta, da prednje sada kod nas gornje, učini samo za rad. Naše donje ekstremiteta (bivše zadnje) odredi samo za hod.  Cela promena se desila u kukovima. Sada smo onaj deo čašice koji je nekada u četvoronožnom položaju bio vodeći (kao kod svih sisara), premestili pozadi i u potpunosti ga isključili  iz njegove funkcije određene filogenezom (stvaranjem), karlica je vertikalizovana. Sada u novoj poziciji tražimo od drugog dela čašice, prednje gornjeg dela, da prihvati ovu sada značajnu ulogu i veću težinu. Sada u ukupnu težinu pri osloncu u vertikalnom stavu ulaze i celo telo, gornji (bivši prednji)  ekstremiteti i glava. Na taj način pritisak na glavicu butne kosti  u stojećem stavu kod čoveka (proporcionalno dece i odraslih zavisno od veličine glavice) iznosi 165,5 kg po kvadratom centimetru. Kako taj deo čašice nije bio predviđen filogenetski (rađanjem), to je ostavljeno vašem novorođenčetu da taj izuzetno važan zadatak dovrši u narednim mesecima, sve do vremena prohodavanja.

Puzanje je izuzetno važno za novorođenče

Svi sisari, izuzev čoveka, prohodaju sat ili dva po rođenju. Čoveku je za prohodavanje potrebno oko godinu dana i to započinje lokomociju (kretanje) prvo puzeći, što je jedan od najvažnijih vidova kretanja za novorođenče. Pri puzanju dete koristi onaj deo čašice zgloba kuka koji je korišćen u četvoronožnom hodu i lagano čini postavljene mu zadatke, tegli tetive mišića iliopsoas-a i delujući na deo čašice koji tek treba da prihvati ulogu nošenja priprema kuk za uspravni hod. Što sve zajedno znači da nijedan čovek nije rođen sa kukovima koji su spremni za uspravni stav i hod.

Urođeno iščašenje (displazija) kuka   

Medicina poseduje pisane dokumente stare 5.000 godina. Svuda se pominje urođeno iščašenje kukova. Od Hipokrata koji u svom 56. tomu govori da su hramajuća deca obolela još u utrobi majke, što je apsolutno tačno i danas, s tim što se deca ne rađaju sa uščašenim kukovima već samo sa plitkom čašicom  koja nastaje u utrobi majke. Kao takva, čašica nije u stanju da zadrži glavicu u predelu čašice već ona počinje da klizi preko slabo razvijenog prednjeg gornjeg dela čašice napred i gore stvarajući luksacionu trasu (plitki žljeb u gornjem prednjem zidu čašice) na levom kuku u zoni “11 časova” i na desnom u zoni “13 časova”.  Dalji nastavak je razvojna anomalija iščašenja kukova (poznato kao urođeno iščašenje kukova kod novorođenčadi, što nije u potpunosti tačan naziv, već je rečeno da se ni jedno novorođenče ne rađa sa iščašenim kukovima već samo sa plitkom čašicom, DISPLAZIJOM čašice).

Spontano izlečenje iščašenih kukova kod novorođenčadi

Važnost puzanja u započinjanju kretanja je toliko važno da ju u prošlom veku u Francuskoj i Italiji, i kod nas u Podgorici (prof. Filip Šoć),  opisano sponatano izlečenje iščašenih kukova kod novorođenčadi. Kod svih autora postojao je istovetan anamnestički podatak da su roditelji takve dece bili inokosni, odnosno da u njihovoj porodici nije bilo baba, deda, tetaka i bližiš rođaka, a kako su roditelji morali da rade, dete je većinu vremena prepušteno samo sebi puzalo, vratilo se u četvoronožni hod i koristilo onaj deo čašice koji tek treba da preuzme funkciju nošenja. Na kontroli u vreme prohodavanja nije bilo iščašenja kukova. Koliko je važna pomoć detetu u prvim danima i mesecima po rođenju da noge postavimo u raširen položaj (abdukciju)  od oko 60 stepeni od središnej linije da bi glavice vršile pritisak u zoni prednje gornjeg dela čašice koji nam je neophodan za usparvni satv i oslonac pri hodu. Odmah po rođenju kosti novorođenčeta su još uvek meke i lako adaptibilne na sve uticaje. Glavni momenat koji moramo koristiti je što je moguće pre postaviti noge u željeni položaj da bi po Delpešovom zakonu koji glasi “KOST NE TRPI PRITISAK, ODMAH ATROFIRA NA MESTU NAJVEĆEG PRITISKA, A PROLIFERIŠE (RASTE) U ZONI GDE PRITISAK PRESTAJE”. Zapremina kosti je nepromenjiva veličina i zapisana je u centralnom nervnom sistemu. Ovo se mora iskoristiti  naročito u privm danima, nedeljama i mesecima po rađanju.

 

HSG JE NEZAOBILAZAN PRI ISPITIVANJU NEPLODNOSTI

Dr Predrag Đurović, spec. ginekologije i akušerstva

shutterstock_35758780

djoricUspeh ove metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%. Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG. Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.
Ukoliko nakon godinu dana odnosa bez zaštite ne dođe do trudnoće vreme je da se krene u ispitivanje mogućih uzroka tog stanja. Nema potrebe čekati duže s obzirom da većina žena (>90%) u tom periodu zatrudni.
HSG je najbolja i još uvek neprevaziđena dijagostičko -terapeutska metoda ispitivanja neplodnosti svuda u svetu, kojom se vrši probir тј. trijaža za naredne dijagnostičke i terapeutske procedure.

Nakon kačenja metalne kanile sa konusom na grlić materice, kroz nju se špricem u materičnu šupljinu, a preko nje u jajovode i kroz njih u trbušnu duplju ubrizgava rendgen kontrast.
Pojedine faze ubrizgavanja kontrasta se snimaju sa rendgen aparatom.
Eventualno umesto metalnog aparata za HSG može da se koristi urinarni kateter (lošija solucija), kroz koji se ubrizgava kontrast.

Od značaja je na snimku: oblik šupljine grlića (moguće urođene anomalije istog), oblik, položaj i veličina kao i eventualni defekti materične šupljine, ispunjenost jajovoda (tuba), izlivanje kontrasta u trbuh.
Abnormalnosti materične šupljine susreću se u nekih 10% infertilnih žena i 50% kod žena sa ponavljanim spontanim pobačajima, neka vrsta začepljenosti jajovoda dijagnostikuju se aproksimativno u 20% infertilnih žena.
Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.

HSSG histero-sono-salpingo-grafija se ne razlikuje mnogo od HSG mada je manje informativna, više orjentaciona metoda. Za kontrast se koristi ultrazvučni kontrast, a proces se snima na ultrazvučnom aparatu.

Rubinov test davno napštena dijagnostičko-terapeutska metoda kojom se istim putem kao kod predhodnih metoda upumpava CO2 pod određenim pritiskom. Auskultacijom trbuha utvrđuje se prohodnost tuba.

Bol je individualan osećaj, zavisi od praga za bol pacijentkinje, veštine ginekologa, a najviše od stanja jajovoda, a ne od “savremene metode”. Ukoliko su jajovodi zapušeni, a doktor nastavlja sa ubrizgavanjem kontrasta, pogotovu ako ne meri pritisak punjenja (najčešće se ne upotrebljava merač pritiska kontrasta) onda bol može biti nesnosan.
Problem je u tome što se nikad unapred ne zna koga će da boli, a koga ne, već na kraju.

Nije uobičajno da bol nakon HSG-a bude neizdrživ, mada je on uvek individualan, subjektivan doživljaj i uvek skopčan sa pragom za bol.
Jednom rečju koliko ljudi toliko i vrst i intenziteta bola.

Posle HSG neprofesionalno je odmah raditi vatelesnu oplodnju (IVF),  a ne uraditi pre toga LAPARASKOPIJU!
Na kraju krajeva laparaskopija je jedina sigurna metoda za otkrivanje endometrioze, a njeno rešavanje poboljšava uspeh čak i kod IVF, kao i smanjenje spontanih pobačaja.
Danas se takođe zna da prisustvo vrećastih jajovoda tzv saktosalpinksa značajno smanjuje uspeh vantelesne oplodnje, tako da ih pre postupka vantelesne oplodnje  treba operativno ukloniti ili bar isprazniti i podvezati.

Ponekad usled hladnog kotrasta ili preosetljivosti dolazi do spazma tzv. sfinktera u “rogovima” materice tako da dobijamo lažnu sliku obostrane začepljenosti jajovoda. Poklapanje HSG nalaza i laparaskopske dijagnostike prohodnosti jajovoda kreće se oko 65%.
Ponekad nije dobro postavljen aparat a HSG pa se kontrast umesto u matericu izliva natrag u vaginu.
Tek nakon laparaskopije možemo govoriti o definitivnom začepljenju jajovoda pogotovu kod jezačepljenja u samim rogovima materice gde postoji jak mišićni sfinkter koji zna da refleksno zatvori tzv unutrašnji otvor tuba.

Još uvek postoji i mogućnost pokušaja laparaskopske operacije začepljenja jajovoda i uklanjanja priraslica pogotovo kod žena mlađih od 35 godina, uspeh ove metode ide do 70-80% zavisno od autora.

Indikacije za HSG: Ispitivanje prohodnosti jajovoda (tuba) u sklopu ispitivanja steriliteta, polipa, submukoznih mioma, priraslica (synechiae), müllerian anomalija, hydrosalpinksa, salpingitis istmica nodosum (SIN), i peritubalnih priraslica.

KONTRAINDIKACIJE: Alergija na jodni kontrast, treudnoća, aktivna infekcija u maloj karlici su apsolutne kontraindikacije.
Potrebne analize pre HSG-a:
Uraditi cervikalni i vaginalni bakteriološki bris, koji ne sme biti stariji od dve nedelje na dan izvođenja HSG-a.
Cervikalni bris na hlamidije, mikoplazmu i ureaplazmu ne stariji od godinu dana.
Krvnu sliku i sedimentaciju.

Priprema za HSG : Najmanje 6-8 sati pre zakazanog termina ne jesti i ne piti ništa!
Obezbediti prevoz nazad do kuće, nije dozvoljeno upravljanje vozilom nakon primljene anestezije.

Vreme izvođenja: 8, 9 ili 10 dan ciklusa računajući od dana dobijanja menstruacije.
Šta očekivati nakon HSG-a:
 Lak bol po dnu stomaka do jačine menstrualne boli. Iscedak tečnosti i prisustvo krvarenja koje je manje od menstrualnog tokom nekoliko narednih dana.

Dozvoljeno je uzimanje analgetika sem Aspirina koji produžava vreme krvarenja.


Zaključak: 
Terapijsko dejstvo hidrostatskog pritiska kontrasta tokom HSG ispitivanja je jednostavna, bezbedna i prihvatljiva kost-benefit procedura za uspostavljanje prohodnosti jajovoda. Ona je efikasna u rešavanju delimične obstrukcije tuba od manjih priraslica, guste sluzi i neobjašnjivog spazma bez nekog većeg rizika za pacijentkinju.
Uspeh metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%.
Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG.

ALERGIJSKI RINITIS: DIJAGNOZA I LEČENJE

alergijski rinitsPrim. dr sci med. Jasminka Šojić Rajčić, imunolog-alergolog

jasminka-sojic

 

Alergijski  rinitis  je alergijska imuno reakcija koja nastaje kao rezultat izlaganja alergenima spoljne sredine, kod genetski predisponiranih osoba. Kontakt sa određenim alergenom dovodi do oslobađanja medijatora alergijske reakcije prvenstveno iz ćelija mastocita (histamin, leukotrijeni, adhezivni molekuli),  pa se kao posledica toga klinička slika alergijskog rinitisa  ispoljava  u vidu kijanja, sekrecije iz nosa i zapušenosti nosa.

 

 

U oko 30% bolesnika sa alergijskim rinitisom dolazi do razvoja alergijske bronhijalne astme. Kod bolesnika sa bronhijalnom astmom 75%  ima i alergijski rinitis.

U ispoljavanju kliničke slike alergijskog rinitisa najznačaniju ulogu imaju inhalacioni, odnosno respirativni alergeni koji su najčešće u kontaktu sa respiratornom sluznicom. Obično vode poreklo od prirodniih organskih izvora kao što su kućna prašina, spore plesni, produkti i delovi insekata i životinja.

Alergijski riinitis može biti sezonski (u određenom period godine), intermitentni (sa prekidima nakon koji se ponovo javlja) i perzistentni (perenijalni) koji traje cele godine.

U najčešće sezonske alergene spadaju poleni, plesni i insekti. Polen drveća prisutan je u vazduhu pretežno u proleće. Polen od trava najobimniji je od kasnog proleća do sredine leta. Najizraženije cvetanje polena korova je kasno leto i rana jesen. Inhalacioni alergeni su najčešće i odgovorni za ispoljavanje kliničke slike rinitisa, konjuktivitisa i astme, a povremeno mogu prouzrokovati urtikariju ili pak sistemsku anafilaktičku reakciju.

Za većinu perenijalnih alergijskih rinitisa najodgovorniji alergeni su  kućna prašina, buđ, epitel životinja, kao i neki biljni produkti. Kućna prašina predstavlja mešavinu grinja, epitela životinja, delova insekata, biljnih vlakana i drugih čestica.

Životinjski antigeni su veoma moćni antigeni i najčešće potiču od konja i mačaka. Iznenadne i burne reakcije mogu nastati i bez direktnog kontakta sa životinjom, već je dovoljna i sam boravak na područjim koja su kontaminirana epitelom, dlakama, pljuvačkom ili urinom ovih životinja.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, kao i testovima In vivo i In vitro.

Od bitnog značaja je aerobiološki monitoring inhalacionih alergena i dobro poznavanje regionalne aerobiologije. Koncentracija polena se izražava brojem zrna polena u kubnom metru vazduha tokom 24 časa. Koncentracija od preko 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha za polen amborozije je kritična koncentracija polenovih zrna koja može da izazove kliničku sliku alergijskog rinitisa ili pak bronhijalne astme.

Jasna povezanost tegoba u periodu cvetanja olenatrava (maj – juni) i pozitivan prick kožni test na polene trava potvrđuju alergijsku prirodu bolesti čiji je uzrok senzibilizacija (preosteljivost) na polene trava. U slučaju kada nemamao jasnu povezanost disajnih tegoba, dijagnostičkih testova i aerobiološkog monitoringa, potrebno je uraditi dopunska ispitivanja.

LEČENJE

Terapija alergijskog rinitisa ima za osnovni cilj prevenciju nastanka bronhijalne astme.

Osnovi terapijski postupci su:

-izbegavanje kontakta sa alergenom;

-farmakoterapija;

-imunoterapija.

Izbegavanje kontakta sa alergenom uglavnom nije moguće pa se savetuje nošenje pogodnih maski da bi se smanjila izloženost alergenima. U slučaju senzibilizacije na kućnu prašinu neophodno je sredinu u kojoj se boravi prilagoditi tako da ima što mane stvari koji prikupljaju prašinu (korišćenje prekrivača za pod koji se lako mogu oprati umesto tepiha i slično). Smanjenje buđi u zatvorenim prostorima postiže se sa preparatima za uklanjanje vlage u vazduhu, a samozatvaranje vrata i prozora smanjuje koncentarciju polena i buđi.

Farmakoterapija je glavni oslonac lečenja i podrazumeva primenu antihistaminika, inhalacionih nazalnih kortikosteroidnih lekova kao i stabilizatora masnih ćelija. Inhalacioni kortikosteroidni lekovi deluju lokalno, a mogu se javiti neželjene reakcije u vidu pečenje sluznice nosa, iritacije i krvarenja iz nosa.

Imunoterapija se sprovodi kod pacijenata kod kojih farmakoterapija nije dovela do poboljšanja kliničke slike, kod pacijenata koji ne žele da budu na farmakoterapiji, kao i kod bolesnika kod koji je farmakoterapija izazvala neželjene reakcije. Imunoterapija modifikuje prirodni tok alergijskog rinitisa prevenirajući nastanak bronhijalne astme i dovodi do smirivanja tegoba i potrebe za lekovima prosečno za oko 45%.

 

Dr Jasminka Šojić Rajčić je član SOLDO TIMA

Pregled možete zakazati na tel. 011/644 1206

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O ALERGIJI NA HRANU

hrana-hleb
SIMPTOMI:

– Curenje nosa i kijanje

– Oticanje usana

– Osip oko usta

– Mučnina i povraćanje

– Grčevi u abdomenu

– Dijareja

Alergije na hranu su mnogo ređe nego što većina ljudi misli. Naročito su retke kod odraslih osoba. Ako ste vi ili vaše dete alergični na neku namirnicu, moraćete veoma pažljivo da iščitavate etikete na namirnicama i da se raspitujete šta jedete kad negde izađete.Kod dece malog uzrasta (ispod tri godine), najčešće namirnice koje izazivaju alergiju jesu: meso, jaja, proizvodi od pšenice i kikiriki. Deca starijeg uzrasta i odrasle osobe su češće alergične na ribu, kikiriki i morske plodove.
Nemojte brkati alergiju na hranu sa intolerancijom. Na primer, intolerancija na mleko najčešće nije alergija, već nesposobnost da se mleko i drugi mlečni proizvodi vare.
Ispitivanje

Ako je vaša alergija ozbiljna, lekaru će biti potrebna vaša pomoć kako bi otkrio na šta ste alergični. Verovatno ćete morati da vodite dnevnik o tome kada vam se javljaju simptomi, šta jedete i čime se bavite. Da li vam uvek curi nos početkom jeseni? Okidač može biti ambrozija. Da li vam nosi curi posle maženja sa mačkom? U tom slučaju je krivac mačja dlaka.Testovi na koži, iako nisu 100% pouzdani, pomažu pri otkrivanju alergija. Flasteri koji se lepe na kožu koriste se kako bi se otkrili alergeni kod alergijskog kontaktnog dermatitisa.
Lečenje
Iako ne postoji lek za alergije, postoje brojni lekovi za ublažavanje simptoma. Probajte šta vam najviše odgovara.Većina oblika alergijskog kontaktnog dermatitisa i alergijskog rinitisa može se lečiti antihistaminicima, ali je i u tom slučaju važno da nađete onaj koji vam najviše odgovara. Nemojte kupovati lekove ako se prethodno niste posavetovali sa lekarom.
Ukoliko imate ozbiljne simptome, lekar će prepisati oralne kortikosteroide za neko kraće vreme. Dugoročna upotreba može imati brojna neželjena dejstva.
Najbolje lečenje kod alergije na hranu i lekove jeste izbegavanje uzroka koji izazivaju alergijske simptome. Anafilaktički šok zahteva pozivanje hitne pomoći. Nemojte oklevati ako sumnjate u ovakvu vrstu reakcije.
Prevencija
Sklonost ka alergijama je najčešće nasledna, tako da ima malo toga što možete da učinite da ih sprečite. Ali, možete da sprečite izlaganje alergenima koliko je to moguće.Alergijske vakcine su opcija za mnoge osobe koje pate od alergije. Ove vakcine se još zovu desenzitizacija ili imunoterapija, one se daju redovno i sadrže malu količinu alergena. Injekcije vam pomažu da stvorite toleranciju na alergen, koja će ublažiti vašu alergijsku reakciju. Mana ovih vakcina je što im je nekad potrebno i nekoliko godina, kako bi se došlo do pravog dejstva.
Neki naučnici veruju da dojenje beba može smanjiti rizik od alergija. Većina lekara preporučuje prebacivanje beba na čvrstu hranu u uzrastu od četiri do šest meseci i izbegavanje uobičajenih alergena sve dok beba ne napuni godinu dana.

SIMPTOMI SRČANOG UDARA KOD ŽENA I FAKTORI RIZIKA

zene i srcani udarŽene češće od muškaraca imaju simptome srčanog udara koji nisu povezani sa bolom u grudima.

 

Najčešći simptom srčanog udara kod žena je neka vrsta bola, pritiska ili nelagodnosti u grudima. Ali bol u grudima nije uvek ozbiljan čak ni najistaknutiji simptom, posebno kod žena. Ponekad žene mogu doživeti srčani udar bez pojave bola u grudima. Žene češće od muškaraca imaju simptome srčanog udara koji nisu povezani sa bolom u grudima kao što su:
– vrat, vilica, rame ili nelagodnost u trbušnom i gornjem delu leđa,
– nedostatak vazduha,
– bol u jednom ili oba ramena,
– mučnina i povraćanje,
– znojenje,
– nesvestica ili vrtoglavica,
– neuobičajen zamor.
Visok holesterol, visok krvni pritisak i gojaznost, pogađaju i žene i muškarce, ali drugi faktori mogu imati veću ulogu u razvoju bolesti srca kod žena, a to su:
Dijabetes. Žene koje boluju od dijabetesa imaju veći rizik od srčanog udara u odnosu na muškarce sa dijabetesom.
Mentalni pritisak i depresija. Srce žena je više pogođeno mentalnim stresom i depresijom nego srce muškaraca. Depresija otežava održavanje zdravog načina života, porazgovarajte sa svojim lekarom ako imate simptome depresije.
Pušenje. Kod žena, pušenje je veći faktor rizika od javljanja bolesti srca nego kod muškaraca.
Neaktivnost. Nedostatak fizičke aktivnosti je glavni faktor rizika za bolesti srca, a neka istraživanja pokazuju da su žene manje aktivne od muškaraca.
Menopauza. Manji nivo estrogena posle menopauze predstavlja značajan faktor rizika za nastanak bolesti srca u manjim krvnim sudovima.
Sindrom “slomljenog srca”. Ovo stanje povezano sa stresnim situacijama može izazvati ozbiljna ali obično privremena oštećenja srčanog mišića, javlja se češće kod žena posle menopauze. Takođe se naziva i stresna kardiomiopatija.
Komplikacije uzrokovane trudnoćom. Visok krvni pritisak ili dijabetes tokom trudnoće može povećati dugoročni rizik žene od visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Neka istraživanja pokazuju da ovakve komplikacije tokom trudnoće mogu dovesti do toga da i vaša deca imaju povećan rizik od bolesti srca u budućnosti.

 

KADA STE POSLEDNJI PUT BILI KOD KARDIOLOGA?

Ne čekajte simptome, zakažite kardiološki pregled!
011/644 1206

OBOLJENJA OPASNA, A SIMPTOMA NEMA

Dr Đorđe Nikčević, internista-kardiolog

 

Blagovremenim pregledima srca (EKG, UZV,  holter, test opterežćenja) mogu se otkriti  ozboljna oboljenja koja često ne prate nikakvi simptomi (arteroskleroza, aneurizma i arterijska embolija) ali i druga oboljenja čije simptome pacijenti najčešće ne prepoznaju.

srce-3

ARTEROSKLEROZA ili “zakrečavanje krvnih sudova” često nema nikakvih simptoma, posebno u ranim fazama. Nju uzrokuju arterije koje su izgubile svoju elastičnost. Holesterol se prvo taloži u obliku malih masnih žica na zidovima arterija. Kako se širi, stvara sve veće naslage koje se zovu plak… Može da dovede do brojnih simptoma i problema, uključujući srčani i moždani udar, privremeni ishemijski napad, vrtoglavicu, anginu, oštećenje bubrega, grčeve u nogama.

 

ANEURIZMA je oštećenje zidova krvnih sudova koje ih oslabi ili dovede do toga da se naduvaju i formiraju aneurizmu (slično automobilskoj gumi čiji se slojevi pocepaju, a oslabljeni deo gume se naduva prema spolja, stvarajući vidljivo ispupčenje). Povećan pritisak u arteriji koja ima aneurizmu može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih teškoća, uključujući i krvarenje, bol, pa čak i smrt. Obično nema simptoma sve dok ne pukne ili se proširi, pa se tada javlja bol na strani na kojoj se aneurizma nalazi.


ARTERIJSKA EMBOLIJA najčešće nema karakterističnih simptoma. reč je o čestici –  poput ugruška krvi, naslaga holesterola koja se otkinula od arterijskog zida ili vazdušnog mehura – koja putuje kroz arterije. ako pronađe svoj put do male arterije unutar mišića pa je delimično ili potpuno blokira, verovatno će uzrokovati blagi bol unutar mišića koji traje nekoliko sati (iako sve može da prođe i bez bola). Ako arterijski embolus dođe u koronarnu arteriju, koja srce snabdeva krvlju, srce može biti oštećeno i može doći i do srčanog udara.

 

Oboljenja srca sa karakterističnim simptomima

 

ANGINA: nelagodnost u rasponu od blagog pritiska do jakog bola u grudima, koji može da se raširi do levog ramena, pa dužinom leve ruke, u grlu ili vilicama, znojenje, zadihanost, muka, povraćanje, nesvestica, ili vrtoglavica.

 

SRČANI UDAR: iznenadan, jak bol ispod grudne kosti, ponekad praćen znojenjem, mukom, povraćanjem, bol koji se širi unutar vilice ili se jedino javlja u vilicama  ili levom ramenu, ponekad mali bol u grudima, ili tog bola uopšte nema, posebno kod ljudi koji imaju dijabetes.

 

KARDIOMIOPATIJA: umor, zadihanost, vrtoglavica, bol u grudim, nenormalan srčani ritam, natečeni zglobovi

 

KONGESTIVNA SRČANA SLABOST: umor, kašljanje, šištanje, zadihanost, ubrzani otkucaji srca, osetljivost na hladnoću, voda u plućima koja stvara osećanje gušenja(ne možete udobno da ležite),  oticanje nogu.

 

ENDOKARDITIS: umor, groznica, noćno znojenje, gubitak težine, bol u zglobovima

NE ČEKAJTE SIMPTOME, ZAKAŽITE KOD KARDIOLOGA

Alarmslikaantni simptomi srčanog udara:
– osećaj koje se često opisuje kao “težak” pritisak u grudima
– znojenje, zadihanost, muka i povraćanje
– bol koji se širi u levom ramenu, levoj ruci ili vilicama
– bilo koja druga neprijatnost u grudima koja ne prolazi.

 

KADA STE POSLEDNJI PUT BILI KOD KARDIOLOGA?

Ne čekajte simptome, zakažite kardiološki pregled!
011/644 1206

Alergijska bronhijalna astma

Piše: Dr Jasminka Šojić Rajčić, spec. imunolog-alergolog

 

Alergijske bolesti su hrojasminka-sojicnična stanja  koja su retko opasna po život, ali mogu značajno  uticati  na kvalitet života i smanjenje radne sposobnosti, pa ih je zato veoma bitno na vreme ih prepoznati i lečiti.

Jedna od najčešćih alergijskih bolesti je alergijska bronhijalna astma. To je  hronično oboljenje donjih disajnih puteva u čijoj osnovi se nalazi inflamacija (upala) koja je odgovorna za hiperiritabilnost bronhija na specifične i nespecifične faktore spoljne sredine.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma bolesti i podataka iz istorije bolesti. Ispitivanje funkcije pluća omogućava procenu težine, revezibilnosti i varijabilnosti ograničenja protoka vazduha i pomaže u potvrdi dijagnoze astme. Spirometrijom merimo protok vazduha i njegovu revezibilnsot pri postavljanju dijagnoze bronhijalne astme. Takođe, bitno je i merenje vršnog ekspirijumskog protoka. Dodatni dijagnostički testovi su: bronhoprovokacioni testovi, prick kožne probe sa alergenima i određivanje specifičnog IgE u serumu.

Cilj lečenja astme je uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Kada je astma pod kontrolom bolesnici mogu da spreče većinu napada, izbegnu neprijatne simptome preko dana ili noću i da budu fizički aktivni. Lečenje bronhijalne astme, zavisi od stepena težine bolesti. Podrazumeva  primenu bronhiodilatatora, teofilinskih preparata, antiholinergika, Na hromoglikata, kortikosteroidnih lekova, antagonista leukotrijena, metotreksata, soli zlata. Posebno  treba  naglasiti prednost  inhalacione terapije u lečenju bronhijalne astme jer lek  dospeva direktno u disajne puteve, gde je i potrebno da ispolji povoljan terapijski efekat.

 

Dr Jasminka Šojić Rajčić je član SOLDO TIMA

Pregled možete zakazati na tel. 011/644 1206

BOLOVI U LEĐIMA

Šta1111 ga najčešće uzrokuje

Preterano naprezanje leđnih mišića, na poslu, kod kuće ili tokom vežbanja, najčešći je izvor grčeva (spazama) i bolova u leđima. Mišići i ligamenti donjeg dela kičme i karlice posebno su osetljivi na ovu vrstu preterivanja. Prekomerna upotreba leđnih mišića može se smatrati uzrokom bola u leđima u slučajevima u kojima bol počne 24 sata nakon ovog preterivanja. Loše držanje – na poslu, dok radite za kompjuterom, gledate TV, pa čak i tokom sna – takođe može da dovede do bola i ukočenosti leđa ili grčeva u leđnim mišićima.

Drugi problemi koji mogu da izazovu bol u leđima su: virusne bolesti (mogu da uzrokuju osetljivost vrata ili leđa), uklještenje diska (diskus hernija), tumori kičmene moždine, prelomi kičmenih pršljenova, oštećenje mišića, ligamenata ili nerava koji nakon povrede vrše pritisak na nerve. Drugi ozbiljni uzroci bola u leđima uključuju i povrede kičmene moždine.

 

 Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak kod lekara:

– Jak bol koji vam sputava pokrete.

– Bol ili utrnulost koji putuju od donjeg dela leđa do kolena ili članka

– Ekstremno jak bol koji ide niz nogu ili ruku, posebno nakon kašljanja ili kijanja.

– Bol u leđima ili vratu u kombinaciji sa slabošću ruku ili nogu.

– Ukočen vrat u kombinaciji sa povišenom temperaturom, glavoboljom i povraćanjem.

– Osetljivost očiju čak i na normalno svetlo.

– Nesposobnost da kontrolišete bešiku ili creva.

 

Sve vrste fizikalnih pregleda i fizikalnu terapiju u “Soldo medicini” radi dr Milka Cupać, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, sa  tridesetogodišnjim iskustvom.

Pregled možete zakazati na 011/644 1206

PREVENTIVNI PREGLEDI ČUVAJU SRCE

Preventivni kardiolopopust1ški pregledi najčešće se zaslužni za blagovremeno otkrivanje oboljenja srca, što je presudno za njihovu prevenciju i uspeh buduće terapije.

EKG (elektrokardiogram) srca  je osnovna metoda za kardiološku procenu električne aktivnosti srca i dijagnostiku najčešćih poremećaja rada srca: aritmije, angine pektoris i infarkt miokarda. EKG  se najčešće dopunjuje nošenjem holtera EKG koji kontinuirano snima rad srca u periodu od 24 časa. Lekar može preporučiti i nošenje holtera pritiska koji  automatski meri pritisak i prati njegove oscilacije tokom 24 sata.

UZV  (ultrazvuk srca sa color dopplerom) je jedan od najvažnijih pregleda u  kardiologiji jer zahvaljujući njemu lekar može videti stanje i veličinu srčanih šupljina, debljinu, građu i snagu stezanja srčanog mišića, kao i stanje srčanih zalistaka i aorte. Na ovaj način lekar može da prati tok krvi kroz srčane šupljine i velike krvne sudove iz istovremeno određivanje brzine protoka u cilju otkrivanja srčanih mana.

Veliku pomoć za dijagnostikovanje potencijalnih problema u radu srca, posebno ishemijske bolesti srca, daje ergometrija (test opterećenja). U kontrolisanim uslovima postepeno se povećava opterećenje pacijenta na bicikl-ergometru uz istovremeno praćenje na EKG-u i kontrolu pritiska. Na taj način moguće je otkriti ili eliminisati koronarne bolesti srca (angina pektoris).

 

Sve vrste kardioloških pregleda u SOLDO MEDICINI radi dr Đorđe Nikčević, kardiolog-internista.

Pregled možete zakazati na 011/ 644 1206

RAK DOJKE JE IZLEČIV AKO SE OTKRIJE NA VREME

Svake godine od raka dojke u Srbiji oboli više od 4.000 žena,  a za više od 1.600 tih slučajeva se ispostavi da su neizlečivi. Najveća stopa dijagnostikovanih tumora dojke je kod žena između 65. i 69. godine, sledi populacija od 50-64. godine, dok je među ženama mlađim od 50. godina procenat otkrivenih slučajeva 20 % (svaka peta).mammografija2

Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene neopipljive ili kada je veličina tumora manja od jednog centimetra. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi mogućnost izlečenja je najveća, u čak 80 odsto slučajeva.. U razvijenim zemljama se rak otkrije u ranoj fazi u skoro 90 odsto slučajeva, a kod nas samo kod 30 odsto žena.

Mamografija je radiološka  neinvanzivna metoda snimanja dojki uz pomoć koje se mogu otkriti promene u dojci pre nego što se one mogu napipati. Na taj način se mogu otkriti maligni tumori kod žena starijih od 50 godina i do dve godine pre nego što se promene mogu osetiti ili napipati. U razvijenim zemljama uspeh u blagovremenom otkrivanju tumora postiže se u čak 85 do 90 odsto slučajeva.

Postoje dve vrste mamografskih pregleda:

– skrining mamografija je mamografski pregled dojki kod žena koje nemaju nikakve simptome ili promene na dojkama. Cilj je otkrivanje raka dojke u ranoj fazi kada je tumor toliko mali da se ne može napipati;

– dijagnostička mamografija je mamografski pregled dojki kod žena koje imaju određene tegobe koje bi mogle ukazivati na rak dojke.

Žene u mlađoj životnoj dobi treba da rade samopregled dojki od dvadesete godine jednom mesečno, klinički pregled i ultrazvuk dojke po preporuci lekara. Posle četrdesete godine savetuje se mamografija dojki jednom u 24 meseca ili češće, ako lekar proceni. Ženama starijim od pedeset godina preporučuje se mamografija svake godine.

MAMOGRAFIJA SPREČAVA NAJGORE

marija-dimcicKada se rano otkrije rak dojke je obično izlečiv, pa je stoga izuzetno važno da svaka žena radi samopregled dojki, a posle 40-te godine i redovne kontrolne preglede kod lekara. Prim. dr Marija Dimčić, radiolog sa ogromnim iskustvom, napominje da bi sve žene posle 45-te godine morale  na mamografiju bar jednom u dve godine, a posle 50-te i svake godine.
Osim mamografije, redovne kontrole podrazumevaju i ultarzvučni pregled dojki, a tačan ritam redovnih pregleda odrediće lekar. Poseban značaj mamografskog pregleda i ostalih dijagnostičkih metoda je je smanjenje stope smrtnosti od raka dojke njegovim ranim otkrivanjem.

Mamografija je, bez sumnje,  najbolja dijagnostička metoda za otkrivanje promena u dojkama.  Njome se opisuju mase, mikrokalcifikacije, poremećaji strukture, asimetrija i prikaz limfnih žlezda u pazuhu.  Poliklinika “Soldo medicina” poseduje digitalni mamograf  koji osim bolje vizualizacije omogućava i da se slika uvećava i ponovo tumače nalazi.

Tumačenje nalaza mamografije radi prim. dr sci med  Marija Dimčić.