SOLDO MEDICINA: KOMPLETNA DIJAGNOSTIKA NA JEDNOM MESTU
U SUSRET VAŠIM ŽELJAMA I MOGUĆNOSTIMA
BUDITE U TOKU SA VESTIMA IZ SVETA MEDICINE

MESEČNI POPUSTI NA PREGLEDE I DIJAGNOSTIKU

MESEČNI POPUSTI NA PREGLEDE I DIJAGNOSTIKU. Tokom godine SOLDO MEDICINA daje posebne popuste za određene vrste specijalističkih pregleda i dijagnostičke procedure. O tim akcijama i popustima zainteresovani se mogu informisati na sajtu i fejsbuk stranici SOLDO MEDICINE, ili u štampanim medijima u kojima se najavljuje početak akcije i vreme njenog trajanja.

PREGLED PLUĆA MULTISLAJSNIM SKENEROM

Skener pluća je među najtraženijim pregledima kada je u pitanju multislajsni skener? Dr Igor Đorić, radiolog-dijagnostičar, stalni član „Soldo tima“, objašnjava zašto pregled skenerom mora biti prva mera ka uspostavljanju blagovremene dijagnoze kod sumnje u eventulani malignitet: “U slučaju bilo kakvih tegoba u grudnom košu mora se početi sa skenerom. Multislajsni skener ima visoku senzitivnost (tačnost nalaza) u ranoj dijagnostici tumorskih promena na plućima koje se često ne vide na rentgentskom snimku, pa se zbog čega često izgubi dragoceno vreme.“  

SKENER JE PRVI KORAK KA USPOSTAVLJANJU PRAVOVREMENE DIJAGNOZE

 Dr Igor Đorić, doktor medicinskih nauka i specijalista za skener, o mogućnostima najnovije generacije multislajsnih (multidetektorskih, MDCT) skenera

 

 

Kao klinički radilog-dijagnostičar, specijalista za skener sa 20 godina iskustva, uzimam sebi pravo da kažem da je skenerska dijagnostika apsolutni prioritet u uspostavljanju dijagnoze. To je pregled koji se mora uraditi pre rentgena ili ultzrazvuka jer oni često ne mogu da pokažu promene koje su odmah vidljive na skeneru. On ne sme biti poslednja dijagnostička opcija, posebno kod sumnje na maligna oboljenja, jer se bez njega gubi dragoceno vreme na snimanja koja ne mogu da daju pravu sliku mogućeg maligniteta.
GLAVA I VRAT.Skeneri najnovije generacijeobezbeđuju snimanje krvnih sudova mozga i krvnih sudova glave. To su tzv. MDCT angiografije koje su veoma bitne jer daju realnu sliku o tome da li na krvnim sudovima mozgla ili vrata postoje proširenja (aneurizme) ili, pak, suženja krvnih sudova (stenotične lezije). Na osnovu toga određuje se ne samo stepen stenoze i lokalizacija nego i moguće reprekusije po moždani parenhim u vidu manjih ili većih infarkta mozga.
Ta vrsta snimanja je veoma bitna i u cilju prevencije, jer pravovremena dijagnostika može da spreči eventuani moždani udar. To znači da bi tu vrstu snimanja trebalo da rade i uslovno zdravi ljudi, posebno oni koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu (da su u porodici imali članove koji se doživeli moždani ili srčani udar), ili imaju postojanje aneurizme-proširenja krvnog suda ne samo u mozgu nego i u grudnoj, odnosno abdominalnoj aorti).
Angiografiju glave je apsolutno neophodno uraditi kod ljudi koji imaju tegobe u vidu dugotrajnih glavobolja (koje „ne reaguju“ na analgetike), pada kapka, upornih vrtoglavica, nesvestice ili zujanje u uhu.
MOZAK, OČNA DUPLJA, SINUSI, SREDNJE I UNUTRAŠNJE UHO. Pregled mozga skenerom je takođe veoma bitan u smislu prevencije eventulnih oboljenja. Skenirtanjem mozga dobijamo informaciju o tome da li postoji neka promena koja je vezana za tzv. šlognu leziju (trag od neke traume koja se dogodila u prošlosti), postojanje tumorske lezije ili bilo koju drugu promenu, recimo proširenje komora itd.
Osim toga, u mozgu postoje još tri regije koje treba pregledati: na prvom mestu su očne duplje (indikacija su ispadi u vidnom polju, od tumora očne duplje do različitih endokrinoloških manifestacija, zadebljanje očnih mišića, povećanje masnog tkiva koje se nalazi iza očne jabučice, kao i stanje krvnih sudova, arterijskih i venskih, u samim očnim dupljama).
Poseban pregled je MDCT paranazalnih šupljina, to jest, sinusa (u 3 D ravni), jer se na taj način jasno vidi kavitet nosne šupljine i svih paranazalnih šupljina, regija epifarinksa, kao i celokupna regija vrata sa posebnim akcentom na pregled larinksa (grkljana). Pregled sinusa rentgenom danas se u modernoj medicini smatra za stručnu grešku, jer bez CT pregleda sinusa nema ozbiljne dijagnostike patologije sinusa.
SREDNJE I UNUTRAŠNJE UHO. Ono na čemu posebno insistiram, pored skernerskog pregleda sinusa i očne duplje, je pregled temporalnih kostiju, odnosno srednjeg i unutrašnjeg uha. Taj pregled je jako važan jer mnogi ljudi sa simptomima kao što su vrtoglavice, zujanje u uhu ili curenje iz uha, krenu sa lečenje “narodnim“ lekovima i bez postojanja tačne dijagnoze. Jedino se skenerskom dijagnostikom obezbeđuje jasna i precizna slika na osnovu koje ORL specijalista ili ORL hirurg dobijaju nedvosmislenu informaciju šta je u pitanju ako čovek ima neki patološki supstrat u unutrašnjem ili pogotovu srednjem uhu.
PREGLED HIPOFIZE. Za pregled hipofize je magnetno-rezonantni pregled na prvom mestu, međutim ukoliko on nije moguć, kod pacijenata koji imaju veštački kuk, pejsmejker ili neku drugu kontraindikaciju za magnetno-rezonatni pregled, onda je rešenje da se uradi skener sa obaveznom upotrebom kontrasta.
U slučaju bilo kakvih tegoba u abdomenu, kičmi, maloj karlici ili grudnom košu u postavljanjuu dijagnoze mora se početi sa skenerom. Visoku senzitivnost skenerski pregledi ostvaraju u ranoj dijagnostici tumorskih promena u plućima, pankreasu, bubrezima i nadbubrezima, kao i u preciznoj detekciji svih patoloških promena u koštanom sistemu (primarni ili sekundarni tumori, tj.metastaze).

MULTISLAJSNI SKENERI “MANJE ZRAČE” NEGO OBIČNI
Zabluda je da nova genaracija multislasnih skenera znači i više zračenja za pacijente. Situacija je upravo obrnuta, snimanje novim skenerima je znatno brže, pa je time smanjeno vreme izloženosti pacijenta zračenju.

ČESTI NAPADI MIGRENE OPOMINJU

Dr Srđan Sretenović, spec. neurologije

 

 

 

 

Četiri do pet migrenoznih napada mesečno pouzdan su znak da je u pitanju ozbiljan slučaj migrene koju treba lečiti,  kaže dr Srđan Sretenović, neurolog, saradnik “Soldo tima”

Napad migrene u proseku traje od četiri do 72 sata, a često je praćen mučninom, povraćanjem, povećanom osetljivošću na svetlost, mirise i zvuke. Preporuka je da se u slučaju nastanka glavobolje antimigrenozni lek uzme što pre.

Iako se  ne zna pouzdani uzročnik ove bolesti, poznato je da postoji genetska sklonost ka migrenama, ali da je mogu izazvati i neurološki poremećaji. Među okidačima koji mogu da isprovociraju nastanak migrene su i stres, menstrualni ciklus kod žena, dijeta, alkohol, čokolada, umor, glad ili klimatski uslovi poput visokog atmosferskog pritiska sa velikim temperaturama.

Većina osoba sa migrenama najčešće ne zna kada se treba obratitit lekaru, s obzirom na rasprostranjen stav da je migrena  bolest sa kojom se može živeti.

Ako se migrene ne javlja više od tri puta mesečno najčešće se kao pomoć koriste visokoselektivni medikamenti za prekid migrenskih glavobolja. U slučaju da se mesečno javi 4-5 napada znak je da je reč o ozbiljnoj migreni  i u tim slučajevima preporučuje se svaakodnevno uzimanje preventivnih terapijskih lekova kako bi se smanjila učestalost migrenoznih napada.Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika, koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti-psihičke napetosti. „Komplikovane migrene“, praćene ozbiljnim neurološkim manifestacijama za koje je nepohodno bolničko ispitivanje i lečenje, dosta su retke.

HSG JE NEZAOBILAZAN PRI ISPITIVANJU NEPLODNOSTI

Dr Predrag Đurović, spec. ginekologije i akušerstva

 

Uspeh HSG metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%. Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG. Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.
Ukoliko nakon godinu dana odnosa bez zaštite ne dođe do trudnoće vreme je da se krene u ispitivanje mogućih uzroka tog stanja. Nema potrebe čekati duže s obzirom da većina žena (>90%) u tom periodu zatrudni.
HSG je najbolja i još uvek neprevaziđena dijagostičko -terapeutska metoda ispitivanja neplodnosti svuda u svetu, kojom se vrši probir тј. trijaža za naredne dijagnostičke i terapeutske procedure.

Nakon kačenja metalne kanile sa konusom na grlić materice, kroz nju se špricem u materičnu šupljinu, a preko nje u jajovode i kroz njih u trbušnu duplju ubrizgava rendgen kontrast.
Pojedine faze ubrizgavanja kontrasta se snimaju sa rendgen aparatom.
Eventualno umesto metalnog aparata za HSG može da se koristi urinarni kateter (lošija solucija), kroz koji se ubrizgava kontrast.

Od značaja je na snimku: oblik šupljine grlića (moguće urođene anomalije istog), oblik, položaj i veličina kao i eventualni defekti materične šupljine, ispunjenost jajovoda (tuba), izlivanje kontrasta u trbuh.
Abnormalnosti materične šupljine susreću se u nekih 10% infertilnih žena i 50% kod žena sa ponavljanim spontanim pobačajima, neka vrsta začepljenosti jajovoda dijagnostikuju se aproksimativno u 20% infertilnih žena.
Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.

HSSG histero-sono-salpingo-grafija se ne razlikuje mnogo od HSG mada je manje informativna, više orjentaciona metoda. Za kontrast se koristi ultrazvučni kontrast, a proces se snima na ultrazvučnom aparatu.

Rubinov test davno napštena dijagnostičko-terapeutska metoda kojom se istim putem kao kod predhodnih metoda upumpava CO2 pod određenim pritiskom. Auskultacijom trbuha utvrđuje se prohodnost tuba.

Bol je individualan osećaj, zavisi od praga za bol pacijentkinje, veštine ginekologa, a najviše od stanja jajovoda, a ne od “savremene metode”. Ukoliko su jajovodi zapušeni, a doktor nastavlja sa ubrizgavanjem kontrasta, pogotovu ako ne meri pritisak punjenja (najčešće se ne upotrebljava merač pritiska kontrasta) onda bol može biti nesnosan.
Problem je u tome što se nikad unapred ne zna koga će da boli, a koga ne, već na kraju.

Nije uobičajno da bol nakon HSG-a bude neizdrživ, mada je on uvek individualan, subjektivan doživljaj i uvek skopčan sa pragom za bol.
Jednom rečju koliko ljudi toliko i vrst i intenziteta bola.

Posle HSG neprofesionalno je odmah raditi vatelesnu oplodnju (IVF),  a ne uraditi pre toga LAPARASKOPIJU!
Na kraju krajeva laparaskopija je jedina sigurna metoda za otkrivanje endometrioze, a njeno rešavanje poboljšava uspeh čak i kod IVF, kao i smanjenje spontanih pobačaja.
Danas se takođe zna da prisustvo vrećastih jajovoda tzv saktosalpinksa značajno smanjuje uspeh vantelesne oplodnje, tako da ih pre postupka vantelesne oplodnje  treba operativno ukloniti ili bar isprazniti i podvezati.

Ponekad usled hladnog kotrasta ili preosetljivosti dolazi do spazma tzv. sfinktera u “rogovima” materice tako da dobijamo lažnu sliku obostrane začepljenosti jajovoda. Poklapanje HSG nalaza i laparaskopske dijagnostike prohodnosti jajovoda kreće se oko 65%.
Ponekad nije dobro postavljen aparat a HSG pa se kontrast umesto u matericu izliva natrag u vaginu.
Tek nakon laparaskopije možemo govoriti o definitivnom začepljenju jajovoda pogotovu kod jezačepljenja u samim rogovima materice gde postoji jak mišićni sfinkter koji zna da refleksno zatvori tzv unutrašnji otvor tuba.

Još uvek postoji i mogućnost pokušaja laparaskopske operacije začepljenja jajovoda i uklanjanja priraslica pogotovo kod žena mlađih od 35 godina, uspeh ove metode ide do 70-80% zavisno od autora.

Indikacije za HSG: Ispitivanje prohodnosti jajovoda (tuba) u sklopu ispitivanja steriliteta, polipa, submukoznih mioma, priraslica (synechiae), müllerian anomalija, hydrosalpinksa, salpingitis istmica nodosum (SIN), i peritubalnih priraslica.

KONTRAINDIKACIJE: Alergija na jodni kontrast, treudnoća, aktivna infekcija u maloj karlici su apsolutne kontraindikacije.
Potrebne analize pre HSG-a:
Uraditi cervikalni i vaginalni bakteriološki bris, koji ne sme biti stariji od mesec dana na dan izvođenja HSG-a.
Cervikalni bris na hlamidije, mikoplazmu i ureaplazmu ne stariji od 6 meseci.
Krvnu sliku i sedimentaciju.

Priprema za HSG : Najmanje 6-8 sati pre zakazanog termina ne jesti i ne piti ništa!
Obezbediti prevoz nazad do kuće, nije dozvoljeno upravljanje vozilom nakon primljene anestezije.

Vreme izvođenja: 8, 9 ili 10 dan ciklusa računajući od dana dobijanja menstruacije.
Šta očekivati nakon HSG-a:
 Lak bol po dnu stomaka do jačine menstrualne boli. Iscedak tečnosti i prisustvo krvarenja koje je manje od menstrualnog tokom nekoliko narednih dana.

Dozvoljeno je uzimanje analgetika sem Aspirina koji produžava vreme krvarenja.


Zaključak: 
Terapijsko dejstvo hidrostatskog pritiska kontrasta tokom HSG ispitivanja je jednostavna, bezbedna i prihvatljiva kost-benefit procedura za uspostavljanje prohodnosti jajovoda. Ona je efikasna u rešavanju delimične obstrukcije tuba od manjih priraslica, guste sluzi i neobjašnjivog spazma bez nekog većeg rizika za pacijentkinju.
Uspeh metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%.
Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG.

SIMPTOMI SRČANOG UDARA KOD ŽENA I FAKTORI RIZIKA

Žene češće od muškaraca imaju simptome srčanog udara koji nisu povezani sa bolom u grudima.

 

Najčešći simptom srčanog udara kod žena je neka vrsta bola, pritiska ili nelagodnosti u grudima. Ali bol u grudima nije uvek ozbiljan čak ni najistaknutiji simptom, posebno kod žena. Ponekad žene mogu doživeti srčani udar bez pojave bola u grudima. Žene češće od muškaraca imaju simptome srčanog udara koji nisu povezani sa bolom u grudima kao što su:
– vrat, vilica, rame ili nelagodnost u trbušnom i gornjem delu leđa,
– nedostatak vazduha,
– bol u jednom ili oba ramena,
– mučnina i povraćanje,
– znojenje,
– nesvestica ili vrtoglavica,
– neuobičajen zamor.
Visok holesterol, visok krvni pritisak i gojaznost, pogađaju i žene i muškarce, ali drugi faktori mogu imati veću ulogu u razvoju bolesti srca kod žena, a to su:
Dijabetes. Žene koje boluju od dijabetesa imaju veći rizik od srčanog udara u odnosu na muškarce sa dijabetesom.
Mentalni pritisak i depresija. Srce žena je više pogođeno mentalnim stresom i depresijom nego srce muškaraca. Depresija otežava održavanje zdravog načina života, porazgovarajte sa svojim lekarom ako imate simptome depresije.
Pušenje. Kod žena, pušenje je veći faktor rizika od javljanja bolesti srca nego kod muškaraca.
Neaktivnost. Nedostatak fizičke aktivnosti je glavni faktor rizika za bolesti srca, a neka istraživanja pokazuju da su žene manje aktivne od muškaraca.
Menopauza. Manji nivo estrogena posle menopauze predstavlja značajan faktor rizika za nastanak bolesti srca u manjim krvnim sudovima.
Sindrom “slomljenog srca”. Ovo stanje povezano sa stresnim situacijama može izazvati ozbiljna ali obično privremena oštećenja srčanog mišića, javlja se češće kod žena posle menopauze. Takođe se naziva i stresna kardiomiopatija.
Komplikacije uzrokovane trudnoćom. Visok krvni pritisak ili dijabetes tokom trudnoće može povećati dugoročni rizik žene od visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Neka istraživanja pokazuju da ovakve komplikacije tokom trudnoće mogu dovesti do toga da i vaša deca imaju povećan rizik od bolesti srca u budućnosti.

 

KADA STE POSLEDNJI PUT BILI KOD KARDIOLOGA?

Ne čekajte simptome, zakažite kardiološki pregled!
011/644 1206

OBOLJENJA OPASNA, A SIMPTOMA NEMA

Dr Đorđe Nikčević, internista-kardiolog

 

Blagovremenim pregledima srca (EKG, UZV,  holter, test opterežćenja) mogu se otkriti  ozboljna oboljenja koja često ne prate nikakvi simptomi (arteroskleroza, aneurizma i arterijska embolija) ali i druga oboljenja čije simptome pacijenti najčešće ne prepoznaju.

srce-3

ARTEROSKLEROZA ili “zakrečavanje krvnih sudova” često nema nikakvih simptoma, posebno u ranim fazama. Nju uzrokuju arterije koje su izgubile svoju elastičnost. Holesterol se prvo taloži u obliku malih masnih žica na zidovima arterija. Kako se širi, stvara sve veće naslage koje se zovu plak… Može da dovede do brojnih simptoma i problema, uključujući srčani i moždani udar, privremeni ishemijski napad, vrtoglavicu, anginu, oštećenje bubrega, grčeve u nogama.

 

ANEURIZMA je oštećenje zidova krvnih sudova koje ih oslabi ili dovede do toga da se naduvaju i formiraju aneurizmu (slično automobilskoj gumi čiji se slojevi pocepaju, a oslabljeni deo gume se naduva prema spolja, stvarajući vidljivo ispupčenje). Povećan pritisak u arteriji koja ima aneurizmu može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih teškoća, uključujući i krvarenje, bol, pa čak i smrt. Obično nema simptoma sve dok ne pukne ili se proširi, pa se tada javlja bol na strani na kojoj se aneurizma nalazi.


ARTERIJSKA EMBOLIJA najčešće nema karakterističnih simptoma. reč je o čestici –  poput ugruška krvi, naslaga holesterola koja se otkinula od arterijskog zida ili vazdušnog mehura – koja putuje kroz arterije. ako pronađe svoj put do male arterije unutar mišića pa je delimično ili potpuno blokira, verovatno će uzrokovati blagi bol unutar mišića koji traje nekoliko sati (iako sve može da prođe i bez bola). Ako arterijski embolus dođe u koronarnu arteriju, koja srce snabdeva krvlju, srce može biti oštećeno i može doći i do srčanog udara.

 

Oboljenja srca sa karakterističnim simptomima

 

ANGINA: nelagodnost u rasponu od blagog pritiska do jakog bola u grudima, koji može da se raširi do levog ramena, pa dužinom leve ruke, u grlu ili vilicama, znojenje, zadihanost, muka, povraćanje, nesvestica, ili vrtoglavica.

 

SRČANI UDAR: iznenadan, jak bol ispod grudne kosti, ponekad praćen znojenjem, mukom, povraćanjem, bol koji se širi unutar vilice ili se jedino javlja u vilicama  ili levom ramenu, ponekad mali bol u grudima, ili tog bola uopšte nema, posebno kod ljudi koji imaju dijabetes.

 

KARDIOMIOPATIJA: umor, zadihanost, vrtoglavica, bol u grudim, nenormalan srčani ritam, natečeni zglobovi

 

KONGESTIVNA SRČANA SLABOST: umor, kašljanje, šištanje, zadihanost, ubrzani otkucaji srca, osetljivost na hladnoću, voda u plućima koja stvara osećanje gušenja(ne možete udobno da ležite),  oticanje nogu.

 

ENDOKARDITIS: umor, groznica, noćno znojenje, gubitak težine, bol u zglobovima

NE ČEKAJTE SIMPTOME, ZAKAŽITE KOD KARDIOLOGA

Alarmslikaantni simptomi srčanog udara:
– osećaj koje se često opisuje kao “težak” pritisak u grudima
– znojenje, zadihanost, muka i povraćanje
– bol koji se širi u levom ramenu, levoj ruci ili vilicama
– bilo koja druga neprijatnost u grudima koja ne prolazi.

 

KADA STE POSLEDNJI PUT BILI KOD KARDIOLOGA?

Ne čekajte simptome, zakažite kardiološki pregled!
011/644 1206

BOLOVI U LEĐIMA

Šta ga najčešće uzrokuje

Preterano naprezanje leđnih mišića, na poslu, kod kuće ili tokom vežbanja, najčešći je izvor grčeva (spazama) i bolova u leđima. Mišići i ligamenti donjeg dela kičme i karlice posebno su osetljivi na ovu vrstu preterivanja. Prekomerna upotreba leđnih mišića može se smatrati uzrokom bola u leđima u slučajevima u kojima bol počne 24 sata nakon ovog preterivanja. Loše držanje – na poslu, dok radite za kompjuterom, gledate TV, pa čak i tokom sna – takođe može da dovede do bola i ukočenosti leđa ili grčeva u leđnim mišićima.

Drugi problemi koji mogu da izazovu bol u leđima su: virusne bolesti (mogu da uzrokuju osetljivost vrata ili leđa), uklještenje diska (diskus hernija), tumori kičmene moždine, prelomi kičmenih pršljenova, oštećenje mišića, ligamenata ili nerava koji nakon povrede vrše pritisak na nerve. Drugi ozbiljni uzroci bola u leđima uključuju i povrede kičmene moždine.

 

 Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak kod lekara:

– Jak bol koji vam sputava pokrete.

– Bol ili utrnulost koji putuju od donjeg dela leđa do kolena ili članka

– Ekstremno jak bol koji ide niz nogu ili ruku, posebno nakon kašljanja ili kijanja.

– Bol u leđima ili vratu u kombinaciji sa slabošću ruku ili nogu.

– Ukočen vrat u kombinaciji sa povišenom temperaturom, glavoboljom i povraćanjem.

– Osetljivost očiju čak i na normalno svetlo.

– Nesposobnost da kontrolišete bešiku ili creva.

 

Sve vrste fizikalnih pregleda i fizikalnu terapiju u “Soldo medicini” radi dr Milka Cupać, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, sa  tridesetogodišnjim iskustvom.

Pregled možete zakazati na 011/644 1206

PREVENTIVNI PREGLEDI ČUVAJU SRCE

Preventivni kardiolopopust1ški pregledi najčešće se zaslužni za blagovremeno otkrivanje oboljenja srca, što je presudno za njihovu prevenciju i uspeh buduće terapije.

EKG (elektrokardiogram) srca  je osnovna metoda za kardiološku procenu električne aktivnosti srca i dijagnostiku najčešćih poremećaja rada srca: aritmije, angine pektoris i infarkt miokarda. EKG  se najčešće dopunjuje nošenjem holtera EKG koji kontinuirano snima rad srca u periodu od 24 časa. Lekar može preporučiti i nošenje holtera pritiska koji  automatski meri pritisak i prati njegove oscilacije tokom 24 sata.

UZV  (ultrazvuk srca sa color dopplerom) je jedan od najvažnijih pregleda u  kardiologiji jer zahvaljujući njemu lekar može videti stanje i veličinu srčanih šupljina, debljinu, građu i snagu stezanja srčanog mišića, kao i stanje srčanih zalistaka i aorte. Na ovaj način lekar može da prati tok krvi kroz srčane šupljine i velike krvne sudove iz istovremeno određivanje brzine protoka u cilju otkrivanja srčanih mana.

Veliku pomoć za dijagnostikovanje potencijalnih problema u radu srca, posebno ishemijske bolesti srca, daje ergometrija (test opterećenja). U kontrolisanim uslovima postepeno se povećava opterećenje pacijenta na bicikl-ergometru uz istovremeno praćenje na EKG-u i kontrolu pritiska. Na taj način moguće je otkriti ili eliminisati koronarne bolesti srca (angina pektoris).

 

Sve vrste kardioloških pregleda u SOLDO MEDICINI radi dr Đorđe Nikčević, kardiolog-internista.

Pregled možete zakazati na 011/ 644 1206

RAK DOJKE JE IZLEČIV AKO SE OTKRIJE NA VREME

Svake godine od raka dojke u Srbiji oboli više od 4.000 žena,  a za više od 1.600 tih slučajeva se ispostavi da su neizlečivi. Najveća stopa dijagnostikovanih tumora dojke je kod žena između 65. i 69. godine, sledi populacija od 50-64. godine, dok je među ženama mlađim od 50. godina procenat otkrivenih slučajeva 20 % (svaka peta).mammografija2

Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene neopipljive ili kada je veličina tumora manja od jednog centimetra. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi mogućnost izlečenja je najveća, u čak 80 odsto slučajeva.. U razvijenim zemljama se rak otkrije u ranoj fazi u skoro 90 odsto slučajeva, a kod nas samo kod 30 odsto žena.

Mamografija je radiološka  neinvanzivna metoda snimanja dojki uz pomoć koje se mogu otkriti promene u dojci pre nego što se one mogu napipati. Na taj način se mogu otkriti maligni tumori kod žena starijih od 50 godina i do dve godine pre nego što se promene mogu osetiti ili napipati. U razvijenim zemljama uspeh u blagovremenom otkrivanju tumora postiže se u čak 85 do 90 odsto slučajeva.

Postoje dve vrste mamografskih pregleda:

– skrining mamografija je mamografski pregled dojki kod žena koje nemaju nikakve simptome ili promene na dojkama. Cilj je otkrivanje raka dojke u ranoj fazi kada je tumor toliko mali da se ne može napipati;

– dijagnostička mamografija je mamografski pregled dojki kod žena koje imaju određene tegobe koje bi mogle ukazivati na rak dojke.

Žene u mlađoj životnoj dobi treba da rade samopregled dojki od dvadesete godine jednom mesečno, klinički pregled i ultrazvuk dojke po preporuci lekara. Posle četrdesete godine savetuje se mamografija dojki jednom u 24 meseca ili češće, ako lekar proceni. Ženama starijim od pedeset godina preporučuje se mamografija svake godine.

MAMOGRAFIJA SPREČAVA NAJGORE

marija-dimcicKada se rano otkrije rak dojke je obično izlečiv, pa je stoga izuzetno važno da svaka žena radi samopregled dojki, a posle 40-te godine i redovne kontrolne preglede kod lekara. Prim. dr Marija Dimčić, radiolog sa ogromnim iskustvom, napominje da bi sve žene posle 45-te godine morale  na mamografiju bar jednom u dve godine, a posle 50-te i svake godine.
Osim mamografije, redovne kontrole podrazumevaju i ultarzvučni pregled dojki, a tačan ritam redovnih pregleda odrediće lekar. Poseban značaj mamografskog pregleda i ostalih dijagnostičkih metoda je je smanjenje stope smrtnosti od raka dojke njegovim ranim otkrivanjem.

Mamografija je, bez sumnje,  najbolja dijagnostička metoda za otkrivanje promena u dojkama.  Njome se opisuju mase, mikrokalcifikacije, poremećaji strukture, asimetrija i prikaz limfnih žlezda u pazuhu.  Poliklinika “Soldo medicina” poseduje digitalni mamograf  koji osim bolje vizualizacije omogućava i da se slika uvećava i ponovo tumače nalazi.

Tumačenje nalaza mamografije radi prim. dr sci med  Marija Dimčić.