Dr Predrag Đurović, spec. ginekologije i akušerstva

Uspeh HSG metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%. Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG. Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.

Ukoliko nakon godinu dana odnosa bez zaštite ne dođe do trudnoće vreme je da se krene u ispitivanje mogućih uzroka tog stanja. Nema potrebe čekati duže s obzirom da većina žena (>90%) u tom periodu zatrudni.

HSG je najbolja i još uvek neprevaziđena dijagostičko -terapeutska metoda ispitivanja neplodnosti svuda u svetu, kojom se vrši probir тј. trijaža za naredne dijagnostičke i terapeutske procedure.

Nakon kačenja metalne kanile sa konusom na grlić materice, kroz nju se špricem u materičnu šupljinu, a preko nje u jajovode i kroz njih u trbušnu duplju ubrizgava rendgen kontrast.

Pojedine faze ubrizgavanja kontrasta se snimaju sa rendgen aparatom.

Eventualno umesto metalnog aparata za HSG može da se koristi urinarni kateter (lošija solucija), kroz koji se ubrizgava kontrast.

Od značaja je na snimku: oblik šupljine grlića (moguće urođene anomalije istog), oblik, položaj i veličina kao i eventualni defekti materične šupljine, ispunjenost jajovoda (tuba), izlivanje kontrasta u trbuh.

Abnormalnosti materične šupljine susreću se u nekih 10% infertilnih žena i 50% kod žena sa ponavljanim spontanim pobačajima, neka vrsta začepljenosti jajovoda dijagnostikuju se aproksimativno u 20% infertilnih žena.

Doza zračenja koje se mnogi pribojavaju na savremenim aparatima je bezbedna.

HSSG histero-sono-salpingo-grafija se ne razlikuje mnogo od HSG mada je manje informativna, više orjentaciona metoda. Za kontrast se koristi ultrazvučni kontrast, a proces se snima na ultrazvučnom aparatu.

Rubinov test davno napštena dijagnostičko-terapeutska metoda kojom se istim putem kao kod predhodnih metoda upumpava CO2 pod određenim pritiskom. Auskultacijom trbuha utvrđuje se prohodnost tuba.

Bol je individualan osećaj, zavisi od praga za bol pacijentkinje, veštine ginekologa, a najviše od stanja jajovoda, a ne od “savremene metode”. Ukoliko su jajovodi zapušeni, a doktor nastavlja sa ubrizgavanjem kontrasta, pogotovu ako ne meri pritisak punjenja (najčešće se ne upotrebljava merač pritiska kontrasta) onda bol može biti nesnosan.

Problem je u tome što se nikad unapred ne zna koga će da boli, a koga ne, već na kraju.

Nije uobičajno da bol nakon HSG-a bude neizdrživ, mada je on uvek individualan, subjektivan doživljaj i uvek skopčan sa pragom za bol.

Jednom rečju koliko ljudi toliko i vrst i intenziteta bola.

Posle HSG neprofesionalno je odmah raditi vatelesnu oplodnju (IVF),  a ne uraditi pre toga LAPARASKOPIJU!

Na kraju krajeva laparaskopija je jedina sigurna metoda za otkrivanje endometrioze, a njeno rešavanje poboljšava uspeh čak i kod IVF, kao i smanjenje spontanih pobačaja.

Danas se takođe zna da prisustvo vrećastih jajovoda tzv saktosalpinksa značajno smanjuje uspeh vantelesne oplodnje, tako da ih pre postupka vantelesne oplodnje  treba operativno ukloniti ili bar isprazniti i podvezati.

Ponekad usled hladnog kotrasta ili preosetljivosti dolazi do spazma tzv. sfinktera u “rogovima” materice tako da dobijamo lažnu sliku obostrane začepljenosti jajovoda. Poklapanje HSG nalaza i laparaskopske dijagnostike prohodnosti jajovoda kreće se oko 65%.

Ponekad nije dobro postavljen aparat a HSG pa se kontrast umesto u matericu izliva natrag u vaginu.

Tek nakon laparaskopije možemo govoriti o definitivnom začepljenju jajovoda pogotovu kod jezačepljenja u samim rogovima materice gde postoji jak mišićni sfinkter koji zna da refleksno zatvori tzv unutrašnji otvor tuba.

Još uvek postoji i mogućnost pokušaja laparaskopske operacije začepljenja jajovoda i uklanjanja priraslica pogotovo kod žena mlađih od 35 godina, uspeh ove metode ide do 70-80% zavisno od autora.

Indikacije za HSG: Ispitivanje prohodnosti jajovoda (tuba) u sklopu ispitivanja steriliteta, polipa, submukoznih mioma, priraslica (synechiae), müllerian anomalija, hydrosalpinksa, salpingitis istmica nodosum (SIN), i peritubalnih priraslica.

Kontraindikacije: Alergija na jodni kontrast, treudnoća, aktivna infekcija u maloj karlici su apsolutne kontraindikacije.

Potrebne analize pre HSG-a:

Uraditi cervikalni i vaginalni bakteriološki bris, koji ne sme biti stariji od mesec dana na dan izvođenja HSG-a.

Cervikalni bris na hlamidije, mikoplazmu i ureaplazmu ne stariji od 6 meseci.

Krvnu sliku i sedimentaciju.

Priprema za HSG : Najmanje 6-8 sati pre zakazanog termina ne jesti i ne piti ništa!

Obezbediti prevoz nazad do kuće, nije dozvoljeno upravljanje vozilom nakon primljene anestezije.

Vreme izvođenja: 8, 9 , 10 ili 11  dan ciklusa računajući od dana dobijanja menstruacije.

Šta očekivati nakon HSG-a: Lak bol po dnu stomaka do jačine menstrualne boli. Iscedak tečnosti i prisustvo krvarenja koje je manje od menstrualnog tokom nekoliko narednih dana.

Dozvoljeno je uzimanje analgetika sem Aspirina koji produžava vreme krvarenja.

Zaključak: Terapijsko dejstvo hidrostatskog pritiska kontrasta tokom HSG ispitivanja je jednostavna, bezbedna i prihvatljiva kost-benefit procedura za uspostavljanje prohodnosti jajovoda. Ona je efikasna u rešavanju delimične obstrukcije tuba od manjih priraslica, guste sluzi i neobjašnjivog spazma bez nekog većeg rizika za pacijentkinju.

Uspeh metode u lečenju steriliteta kreće se od 47-50%.

Takođe je uočena povećana stopa zatrudnjivanja IVF-om (vantelesnom oplodnjom)  kod pacijentkinja koje su predhodno uradile HSG.